U Istru smo prvi puta došli 1998.g. Nije da smo ranije puno putovali. Tako je ispalo ,da smo kupili jednu malu parcelu u općini Vodnjan. Mi i još četvero naših prijatelja. Svaki po jednu. Sjećam se kako sam bila uzbuđena kada sam prvi puta putovala do Peroja. To je malo mjesto, ali jako simpatično. More je jako blizu. Ta prva vožnja činila mi se jako dugačkom. Nikako da dođemo do obale. Na lijevoj strani je jedna mala lučica. 1998.g. stvarno je bila jako mala. Prošle godine su je dosta proširili i sada je već postala lijepi vez za glisere i manje brodove. Napravili su i krasnu šetnicu uz more. Uredili su plažu i lani smo se po prvi puta kupali na toj plaži. Iznenadila sam se koliko je ljudi bilo na toj plaži. U ovom vodnjanskom kraju jako puno ima turista iz Slovenije. Oni su obično prvi na plaži. Imali smo pokraj naše parcele susjede Slovence. Familija sa dva sina, jako simpatični ljudi iz Ljubljane ,Ludvik i Dijana. Družili smo se s njima sve ove godine. Prošle godine nam je, na žalost, susjed Slovenac nastradao prilikom kupanja. Saznali smo od drugih susjeda da mu je pozlilo u vodi i nije mogao izaći sam. Kada su primijetili da mu je bilo loše, već je bilo kasno. Srce mu nije izdržalo i umro je. Mi smo bili na moru nekoliko dana prije njih. Na žalost nismo znali da dolaze. Možda bi bilo sve drugačije da smo barem par dana bili skupa. Uvijek je bilo puno razgovora o svemu, o životu, umjetnosti , politici. Bračni par vedre naravi s kojim smo znali pričati do duboko u noć. Kad god se sjetim dana kad smo primili tu nesretnu vijest, jako se rastužim. Teško je kad se izgubi prijatelj.
Nema komentara:
Objavi komentar