Deset je godina prošlo da nije više s nama . Moja majka. Samozatajna, radišna ,tiha , skromna ,brižna ,stalno zabrinuta i u strahu za svoje najbliže. To je zapravo bila cijeli život moja majka. Uvijek je brinula za nas da nam se nešto ne dogodi. To sam počela više primjećivati kada sam pošla u srednju školu. Tada je pomalo prestala moja preokupacija igrom i nestalo je moje bezbrižnosti koju sam imala u osnovnoj školi. U gimnaziji se moralo puno više učiti jer su predmeti bili posve drugi. U školu sam se vozila biciklom i svaki dan bila na cesti. To je moju majku najviše plašilo. Nismo imali novaca za platiti mjesečnu kartu i morala sam ići biciklom. Majka je radila na polju i u vrtu oko kuće, imali smo i domaće životinje. Nešto sam joj pomagala kad nije bilo tate. Teško je radila jer nije bila najboljeg zdravlja. Sjećam se vremena kad je po nekoliko dana ležala i bila jako žalosna zbog toga. Dolazila je i baka pomagati, ali to nije bilo stalno. Kasnije , kad sam se udala, imala je brigu i pazila nam je na djecu, dvije djevojčice koje smo dobili u razmaku od pet godina. Tata je skoro stalno radio i često ga nije bilo kod kuće . Teško se živjelo, trebalo je plaćati naše školovanje. Kada smo se napokon zaposlili i napravili svoju kuću ,shvatila sam što mi majka znači. Nije više bilo gotovih ručkova poslije posla i na svakom poslu sam bila sama s mužem.Teško mi se bilo priviknuti na količinu posla, ali morala sam.
Nema komentara:
Objavi komentar